Прво чудо Христово

У Јеванђељу по Јовану, описано је прво чудо које је Христос учинио. Заправо, био је на свадби у Кани Галилејској са Апостолима и Својом мајком. У једном моменту, домаћин свадбе (који је био сиромашан), пожалио му се како му је нестало вина. Господ је тада захтевао од њих, да напуне велике судове водом. Када су после тога пробали, у бачвама се налазило вино. Његово присуство на свадби и овај догађај, Црква ј протумачила као благослов Божији св. Тајне брака, и тај одломак из Јеванђеља се чита на венчању. 

Ово је изузетно интересатна приповест, повезана је само са Јовановим еванђељем а у географском смислу смештена је у галилејско насеље Кану у које су Исус и његови ученици дошли на свадбу (Jн 2:1–11). У Јовановом еванђељу приповест функционише на богословски, па чак и алегоријски начин – то је наратив о првом од седам знамења, претварању воде у вино али јој недостаје историјко утемељене (потврђено спољним изворима).

Наратив је део раније написане приповедне целине која се у академским круговима назива Извор знамења. Пренесена је потом у Јованово еванђеље. Баш као што су Матеј и Лука у својим еванђељима користили тзв. Q извор, многи научници сматрају да је постојао извор знамења који називају и Првобитно еванђеље знамења. Читатељи Јовановог еванђеља се најчешће усресређују на црвена слова односно на опширне Христове говоре о себи као Сину у космичкој борби и и дијалоге које је водио са Јудејима. Ови елементи су очевидно касније богословски допуњени са материјалом који је припадао изворно наративном извору. Овај поступак је учињен да би се раније написани зборник говора и дијалога који је садржао једноставна тврђења да је Исус Месија, помазани Божији цар Давидове лозе, додатно потрепио и да би се објаснио смисао његове смрти у божанском плану спасења. Приповедни делови су написани знатно другачијим стилом од монолошко-дијалошког дела Јовановог еванђеља. У њима као да се одвија један покретан низ сцена са живим детаљима које читатеље увлаче у наративни ток.

Елементи приповести о Кани су очаравајући. Исус и његови ученици, који су били у јорданској долини крај Јована Крститеља, враћају се ка области у којој се одиграва свадбена свечаност. Исусова мајка Марија (предма се њено име не спомиње у Јовановом наративу) и његова браћа су већ тамо (2:12). Чини се да је ово биоло нешто што је био део породичног догађаја. Заиста, чини се да је Марија била оргнизационо укључена детаље повезане са дешавањима на свадби. Она је била на неки начин, садомаћица догађаја, пошто она реагује у трнутку када понестаје вина. Сама та ињеница показује или да је број званица на свадби био већи од очекиваног, или да је славље узело маха, а можда и обоје. Марија се окреће Исусу и прича се затим наставља онако како већ сви то знамо – дешава се чудо током којег вода из шест камених судова бива претворена у најквалитетније вино.

Међутим иза ово чуда или знамења појављује се мноштво других, занимљивих, пиатања. Прво, неко ће се запитати: из којег разлога је Марија забринута за недостатак вина. Шта ми знамо о Кани? и иајзначајније: чије је ово било венчање? Зашто су Исус и његова породица били позвани на њега?

Дозволите нам да почнемо са птање о самој Кани. Шта ми знамо о њој? Највећи број туриста посећује традиционалну локацију Кане (Kefr Kenna) која се налази у близини Назарета, на друму за Тиверијаду, локацију коју су сачували и данас чувају Францисканци. Проблем у вези са овом локацијом је што на њој не постоје остаци грађевина из римског периода и није најсигурније да је то место оно које се спомиње у Новом завету. Kefr Kenna постаје ходочаснички центар постаје у Средњем веку.

Алтенатива овом локацији је тзв. Khirbet Qana. Она се налази 8 миља северозападно од Назарета и 12 миља западно од Генесаретског језера. њени остаци се налазе на брежуљку који се надвисује над Bet Netofa долином. Постоји више ствари коју ову локацију чини фаворитом. Проф. Доунг Едвардс (Doug Edwards) започео је са ископавањима на овој локацији још 1998.год и Том МекКолоугTom McCollough учествовао је утамошњим ископавањима када су му обавезе то допуштале. Оно што су пронаши чини се врло убедљивим. Ту је, између осталог, гроб из периода тзв. другог храма, остаци кућа и можда чак beth midrash (или синагога). Постоје подаци да су хришћани ходочастили на овој локацији све до 6.в. хр.ере.

Према Јн 2:12 Исус, са својим ученицима, иде после венчања иде у Капернаум. На путу са њима су и његова мајка и браћа. То би могло да значи да је свеукупна породица укључујући и Исусову браћу (и сестре) била не само на венчању, већ да је можда и путова са њим. Они, дакле, одлазе у Капернаум, где је Христос имао неку врсту пребивалишта или према предању које следи Марко, кућу у којој је живео (види: Мк 2:1; 3:19; 9:33). Марко не зна ништа о Кани, али је Јован још једном спомиње када описује повратак Исуса и његовихученика из Јудеје (Jн 4:46).

Зашто се Исус вратио у Кану, ако је једина веза са њом било венчање на којем је био? Према неким схватањима у Кани се налазио још један дом који му је служио као коначиште или место из којег је деловао када је морао да напушта Гагилеју, баш као што је то био случај и са Капернаумом.

Постоји коначно и Исус-веза са Каном, слична оној у којом Макрко Господа повезује са Капернаумом. Питер Ричардсон на Торонто унивезитета (Piter Richardson, Univerzitet of Toronto) написао је академски значајан рад Шта Кана има са Капернаумом? (What Has Cana to Do with Capernaum?, New Testament Studies 48 (2002)). Он указује на значајне географске разлике у приповестима синоптика у односу на приповести Јована, нарочито у вези са Исусовим местом, тврдећи да не би требало једноставно се повести за Марком. Кана је за Јована значајна као што је за Марка значајан Капернаум. Штавише, Ричардсон доказује да је Кана служила као оперативна основа за Исуса према предању које рефлектују Јованови списи. Занимљив је податак који доноси Јосиф Флавије док описује Јеврејски устанак, када каже да је он као један од заповедника јеврејских трупа у Галилеји управо у Кани направио свој стратешки штаб  (Life 86). То је била прва локација којом се наступало према Sepphoris-у и великим градовима Bet Netofa долине, изграђен на иделаном положају. Такође, према јеврејском предању, Кана је повезана са Јесевавом, поглавара свештеничке породице споменутим у вези са 1Дн 24:19, где се наводи као старешина једног од свештеничких (Cohanim) свештеника.

Јован прави везу и у последњем поглављу свог еванђеља, где наводи да је један од ученика, споменут само у Јовановом еванђељу, Натанаил био из Кане Галилејске (21:2). Натанаил се раније у Еванђељу спомиње као један од првих следбеника или ученика, повезан са ап. Андрејем из Витсаиде (1:45). Он се најчешће поистовећује са једним од дванаесторице, који се код Мрка спомиње према имену свог оца Вар-Толомеј (Мк 3:18). Ова идентификација је вероватна.

У контексту ових разматрања могу се извести даље идеје. Мислим да можемо претпоставити да је Марија, мајка Господња на неки начин била организационо укљуена у венчање, а пошто су Исус и његови први ученици, као и његова браћа, били тамо, највероватније да је постојала нека породична повезаност. То може да буде основа на којој разумемо његово повезивање са овим местом у тренутцима када путује из Јудеје, како би се склонио у сигурност галилејских области,

Тако, чије је то венчање било? Да ли нам преостаје само пук нагађање?

Иако је извештај веома алегоричан у форми у којој долази до нас у Јовановом еванђељу, и тешко је из њега изводити историјски материјал, јасно је да су Марија и Исусова браћа већ била тамо. Према неким схватањима, у питању је било венчање неког Исусових блиских рођака, брата или сестре. То би објаснило активност Марије, Исусе мајке као домаћице на венчању. Могуће да је у питању било венчање Исусовог брата Јакова са сестром или ћерком Натанаила који је потицао из овог насеља. Таква веза је могла допринети томе да Исус у доцнијем периоду има  склониште (кућу) у Кани, слично оном које је имао и у Капернауму. Без обзира да ли је ова претпоставка тачна или не, чини се да је схватање које је доказивао проф. Ричардсон у вези са Јовановим географским подацима о Кани у било укорењено у неким рођачким круговима Исусовим – и да је оно можда чак старије од Марковог еванђеља.